Kako pronaći dobar posao za pravnike - plate, uslovi i saveti

Ako ste diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, ili ste još uvek u procesu sticanja zvanja, tržište rada u Srbiji deluje istovremeno puno mogućnosti i prepuno prepreka. Kolege se svakodnevno pitaju gde konkurisati, kakvi su uslovi rada i da li se uopšte može doći do pristojne plate bez jake veze ili višegodišnje sreće. Iskustva pokazuju da odgovor nije jednostavan, ali istrajanost i dobra informisanost mogu napraviti ogromnu razliku.

U nastavku sledi pregled najčešćih smerova za zapošljavanje pravnika - od banaka i javnobeležničkih kancelarija, preko advokature i izvršiteljstva, do privatnog sektora i manje tipičnih pozicija. Sve informacije potiču iz razmene mišljenja kolega koji su prošli kroz slične dileme, a cilj je da vam pruže realnu sliku i pomognu da donesete odluku sa manje neizvesnosti.

Bankarski sektor - stabilnost i izazovi

Jedno od najčešće pominjanih rešenja za pravnike jesu banke. Komentari se uglavnom svode na to da su uslovi rada u bankama relativno dobri, plate iznad proseka i da, kada jednom uđete u sistem, napredovanje je izvodljivo - najčešće promenom radnog mesta unutar same institucije. Finansijski sektor zaista nudi pozicije poput pravnika za ugovore o kreditima, kupoprodaju nepokretnosti, restrukturiranje i stečajne postupke. To su poslovi sa izraženom odgovornošću, ali i sa fiksnim radnim vremenom, što nije zanemarljivo.

Ipak, nisu sve banke iste, a ni sve pozicije ne nose podjednake plate. Prema iskustvima, početna plata pravnika u banci može da se kreće od 40.000 do 90.000 dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o početniku ili osobi sa ozbiljnim radnim iskustvom i položenim pravosudnim ispitom. Kolege koje su prošle kroz proces selekcije navode da se posebno ceni odlično poznavanje engleskog jezika, visok prosek na fakultetu i završetak studija u roku. Pored toga, traži se i da kandidat već ima neko radno iskustvo, idealno u privredi ili pravosuđu.

Naglašava se i da su međuljudski odnosi u bankama ponekad izazovni, uz konstantan rad pod pritiskom, često i prekovremeno. Ipak, oni koji su se zaposlili u bankama retko napuštaju taj sektor, što dovoljno govori o dugoročnoj perspektivi. Plate su često strogo poverljiva informacija među kolegama, ali se može čuti da su u nekim poznatim bankarskim kućama zarade poprilično stimulativne, posebno kada uđu bonusi i beneficije. Savet je da, ukoliko želite u banku, ne pristajete odmah na najnižu ponudu, već da istražite tržište i pripremite se za više krugova selekcije.

Javni beležnici i izvršitelji - posao sa dve strane medalje

Ono što se često može pročitati jeste da su mesta u javnobeležničkim kancelarijama izuzetno poželjna, ali teško dostupna bez preporuke. Ipak, nije nemoguće - nekoliko kolega tvrdi da su posao dobili jednostavnim kontaktiranjem kancelarije, bez ikakve veze, samo uz solidan prosek i položen pravosudni ispit. Plate za saradnike i pomoćnike javnih beležnika kreću se od 30.000 do 60.000 dinara, a najčešće se pominje cifra od oko 45.000 dinara za početnike. Problem je što se retko ko prijavljuje na punu platu - često je deo zarade isplaćivan na ruke, a radno vreme ume da bude i duže od propisanog, uz veliki obim posla.

Isto važi i za izvršiteljske kancelarije. Početne plate za pomoćnike izvršitelja često su minimalne - između 25.000 i 35.000 dinara - uz napomenu da brzo mogu da porastu, posebno nakon sticanja potrebnog znanja i iskustva. S druge strane, pravnici sa položenim pravosudnim ispitom koji rade kao zamenici ili samostalni izvršitelji zarađuju znatno više. Posao kod izvršitelja podrazumeva i terenski rad, popisivanje imovine i odlaske na izvršenja, što mnogim pravnicima ne odgovara.

Iskustva upućuju na to da su plate kod izvršitelja i beležnika u velikoj meri individualne i zavise od samog principala. Dok neki daju početnu platu od 30.000 dinara, drugi su spremni da plate 50.000 ili više ukoliko dobiju pouzdanog i iskusnog saradnika. U svakom slučaju, kolege upozoravaju da se pre prihvatanja ponude dobro raspitate o uslovima - da li se plaća prevoz, koliko traje probni rad i da li postoji mogućnost napredovanja ka samostalnom obavljanju poslova.

Advokatura - sam svoj gazda, ali pod ogromnim rizikom

Veliki broj pravnika sanja o sopstvenoj advokatskoj kancelariji, ali realnost je surova. Troškovi upisa u Komoru, zakupa prostora, poreza i doprinosa lako prelaze nekoliko hiljada evra, a prvi meseci - čak i godine - mogu proteći u minusu. Upravo zato mnogi kolege biraju da prvo rade kao pripravnici ili saradnici u advokatskim kancelarijama, gde stiču iskustvo i klijente.

Kada su u pitanju početne plate u advokaturi, razlike su ogromne. Pripravnici često primaju između 200 i 500 evra, dok saradnici sa položenim pravosudnim mogu računati na 500 do 1.000 evra, mada sve zavisi od veličine kancelarije, oblasti prava kojom se bave i spremnosti advokata da deli profit. Nije retkost da pripravnici rade potpuno besplatno ili za svega 10.000 dinara, samo da bi stekli potreban staž.

Zanimljivo je da se u velikim kancelarijama, koje rade privredno pravo i zastupaju renomirane kompanije, uslovi rada bitno razlikuju. Tamo se često zahteva odličan pravni engleski, vozačka dozvola, i završen fakultet u roku sa visokim prosekom. Radno vreme je izuzetno fleksibilno - što u praksi znači da se ostaje do kasno uveče i da se radi i subotom. S druge strane, u manjim mestima advokati često nemaju dovoljno predmeta, pa ni pripravnicima ne mogu da ponude redovnu platu. Ipak, mnogi ističu da je advokatura najdinamičniji i najzanimljiviji posao za pravnika, posebno za one koji vole sudnice, ročišta i direktan kontakt sa strankama.

Privatni sektor - od korporacija do tehničkih pregleda

Pravnici su sve traženiji i u privredi, ali tu je konkurencija izuzetno jaka. Oglasi za pozicije u građevinskim firmama, osiguravajućim kućama ili proizvodnim kompanijama redovno privuku i po 150 kandidata. Početne plate u privatnom sektoru kreću se od 35.000 do 60.000 dinara, a iskusniji pravnici sa položenim pravosudnim mogu da računaju na iznose od 70.000 do 100.000 dinara, posebno ako poseduju dodatne veštine poput poznavanja javnih nabavki ili bezbednosti i zdravlja na radu.

Jedan od najčešćih izazova u privatnim firmama jeste rad subotom. Veliki broj poslodavaca, naročito onih u proizvodnji i uslužnim delatnostima, podrazumeva šestodnevnu radnu nedelju, što je za mnoge pravnike neprihvatljivo. S druge strane, postoje i firme koje nude fiksno radno vreme od 9 do 17 časova, pet dana nedeljno, uz sve beneficije i prijavu na punu platu. Savet je da tokom razgovora za posao uvek pitate za radno vreme i da se ne libite da odbijete ponudu koja ne zadovoljava vaše minimalne uslove.

Posebnu priču čine tehnički pregledi vozila - mesta na kojima pravnici izdaju registracione nalepnice i bave se jednostavnim administrativnim poslovima. Iako je to jedan od najmanje cenjenih poslova u struci, za mnoge predstavlja jedinu opciju. Plate su tu retko veće od 35.000 dinara, a rad podrazumeva i dodatne aktivnosti koje često izlaze iz okvira opisa radnog mesta. Kolege koje su radile na tehničkim pregledima kažu da je to posao bez perspektive i da ga treba prihvatiti samo kao prelazno rešenje, dok se ne nađe nešto bolje.

Manja mesta i veći gradovi - gde je lakše naći posao?

Velike razlike u dostupnosti poslova za pravnike postoje između Beograda, Novog Sada i unutrašnjosti. Dok u glavnom gradu postoji mnogo više firmi, banaka i advokatskih kancelarija, konkurencija je tolika da je bez preporuke ili izuzetnih kvalifikacija gotovo nemoguće napredovati. Sa druge strane, u manjim sredinama pravnika sa pravosudnim ispitom ima znatno manje, ali je i broj radnih mesta ograničen na sud, opštinsku upravu i retke privatne firme.

Kolege koje su se preselile u manje gradove često pričaju da je tamo sve bazirano na poznanstvima. Javna tužilaštva i sudovi zapošljavaju preko partijskih veza, dok javni beležnici primaju one koji su im preporučeni od strane advokata, sudija ili bliske rodbine. Zbog toga se mnogi odlučuju da ostanu u većim gradovima, uprkos većim troškovima, jer ipak postoji veća šansa da se pronađe posao na regularan način.

Kako povećati šanse za dobar posao?

Na osnovu brojnih iskustava, može se izvući nekoliko konkretnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate svoju poziciju na tržištu rada:

Ulaganje u pravni engleski je neophodno. Gotovo sve veće kompanije i banke traže tečno poznavanje engleskog jezika, a često se testira i pravna terminologija. Bez toga je gotovo nemoguće dobiti posao sa platom iznad proseka.

Steknite specifične veštine. Iskustvo u javnim nabavkama, zaštiti podataka o ličnosti, bezbednosti i zdravlju na radu ili radnom pravu može biti presudno. Ove oblasti sve više traže pravne stručnjake, a konkurencija je manja nego u opštoj praksi.

Koristite sve raspoložive kanale. Pored oglasa na poznatim sajtovima, raspitujte se i među kolegama, profesorima i bivšim zaposlenima. Mnogi dobri poslovi nikada ne dospeju do oglasa - popune se preporukom.

Budite spremni na dugotrajan proces. Traženje posla za pravnika sa pravosudnim ispitom često traje od 6 meseci do godinu i po dana. Nemojte gubiti nadu i budite uporni, ali istovremeno prihvatite i poslove koji vam nisu prvi izbor, jer svako radno iskustvo povećava vašu vrednost na tržištu.

Ne potcenjujte pro bono i volonterski rad. Pravni fakultet i zavod su dosta toga, ali pravo znanje stiče se u praksi. Čak i ako volontirate nekoliko meseci u sudu ili advokatskoj kancelariji, to će vam otvoriti vrata za dalje prilike.

Da li položeni pravosudni garantuje bolji posao?

Pravosudni ispit je formalni uslov za mnoge pozicije - od sudijskog saradnika do mesta u javnim službama i nekim korporacijama. Međutim, u privatnom sektoru on nije uvek obavezan. Dosta firmi traži diplomiranog pravnika, ali ne zahteva položen ispit. Zanimljivo je da, prema pojedinim iskustvima, položen pravosudni čak može i da smeta - neki poslodavci smatraju da će takav kadar biti previše skup ili će brzo želeti da promeni posao.

Ipak, generalni utisak je da se to isplati. Kolege koje su položile pravosudni kažu da su primetno više zvane na razgovore, iako je do samog zaposlenja i dalje težak put. Veliki broj njih se odlučuje i za advokatski ispit, jer to otvara dodatne opcije - bilo da planiraju samostalnu karijeru, bilo da žele da budu poželjniji saradnici.

Iskustva sa različitim tipovima poslodavaca

Nije na odmet znati da u Srbiji, nažalost, postoje i firme koje koriste pravnike za poslove koji nemaju nikakve veze sa strukom - od kuvanja kafe i zalivanja cveća, do kurirskih zadataka. Takve ponude su najčešće na tehničkim pregledima i u nekim manjim privatnim firmama, gde vlasnik ne razume pravnu profesiju. S druge strane, u ozbiljnijim kompanijama, proces selekcije može da bude višestepeni - test inteligencije, test ličnosti, pravni test, razgovor sa ljudskim resursima i direktorom. Iako to deluje naporno, takve kompanije često daju najbolje plate i uslove.

Ono što se stalno provlači kroz razgovore pravnika jeste i potreba za preporukom. Bez obzira na to koliko ste dobri, ako nemate nikoga ko bi vas preporučio, šanse su znatno manje. Zato je mudro već tokom studija ili pripravničkog staža graditi mrežu kontakata - profesori, kolege, advokati sa kojima sarađujete, svi oni mogu biti ključni kada dođe vreme za traženje posla.

Zaključak - realnost i perspektiva

Tržište rada za pravnike u Srbiji je izazovno, ali nije beznadežno. Postoje dobro plaćene pozicije u bankama, velikim korporacijama i specijalizovanim agencijama za naplatu potraživanja. Advokatura nudi slobodu i veliku zaradu na duže staze, ali traži značajna početna ulaganja i hrabrost. Javni sektor je stabilan, ali sa nižim primanjima i komplikovanim putem zaposlenja.

Ključ je u realnom sagledavanju sopstvenih kvaliteta, stalnom usavršavanju i strpljenju. Plate za pravnike se kreću od minimalnih 25.000 dinara za pomoćnike izvršitelja, do preko 100.000 dinara za iskusne advokate ili bankarske pravnike. Sve zavisi od toga koliko ste spremni da uložite u sebe i da li ste dovoljno uporni da istrajete u potrazi. U svakom slučaju, ne odustajte - postepeno ćete doći do posla koji odgovara vašim ambicijama i potrebama.

Na kraju, ne zaboravite da je svako iskustvo dragoceno, čak i ono negativno. Svaki odbijen zahtev, svaki neuspeli intervju donosi vam nešto što će vam sutra olakšati put. I najvažnije - nemojte dozvoliti da vas tuđe priče obeshrabre. Postoje advokati koji su počeli iz prazne kancelarije, pravnici koji su iz malih mesta otišli u velike gradove i ostvarili zavidne karijere. I vi možete biti jedan od njih.