Kako otvoriti maloprodaju: uslovi, koraci i saveti za početak biznisa

Kako otvoriti maloprodaju i pokrenuti sopstveni biznis

Pokretanje sopstvenog biznisa jedna je od onih tema o kojima svi pričaju, a manji broj ljudi zaista napravi prvi korak. Dok se jednima vrti ideja o maloj prodavnici u svom kraju, drugi sanjaju o kozmetičkom salonu, školi jezika ili ugostiteljskom objektu. Zajedničko im je, međutim, pitanje: kako to zapravo izgleda? Mnogi kreću od pogrešnog kraja, jer prvo razmišljaju o imenu, boji logotipa ili policama, a tek kasnije shvate da su ključne stvari pravne, poreske i finansijske prirode. Ako vas zanima otvaranje maloprodaje, odnosno bilo koje radnje koja podrazumeva kupovinu robe i prodaju krajnjim kupcima, ovaj tekst vam može pomoći da napravite redosled poteza i izbegnete bar najveće greške.

Često se postavlja pitanje o uslovima za otvaranje maloprodaje kada je reč o prehrambenim proizvodima, naročito ako neko želi da sarađuje sa velikim sistemom koji ima sopstvenu proizvodnju i poznato ime. Ljudi vide da je u takvim objektima velika gužva, pa pretpostave da je dovoljno kontaktirati proizvođača, potpisati ugovor i otvoriti radnju. Istina je složenija. Potrebno je ispuniti niz zakonskih, tehničkih i komercijalnih preduslova, a uslovi saradnje mogu biti strožiji nego što izgledaju na prvi pogled.

Pre nego što krenete: imate li pravu ideju

Prvi korak nije odlazak u Agenciju za privredne registre, iako je to prvi od mnogih administrativnih zadataka. Prvi korak je iskrena analiza ideje. Odgovorite sebi šta tačno želite da radite, ko su vaši kupci i zašto bi baš kod vas kupovali. Ukoliko nemate iskustva u delatnosti koju planirate, to ne mora biti presudno loše, ali onda morate biti spremni da znatno više vremena provedete učeći. Jedan od najčešćih saveta iskusnih preduzetnika jeste da čovek prvo treba da radi u struci kod nekoga, da upozna način poslovanja, cene, dobavljače, mušterije i probleme, pa tek onda otvori nešto svoje. Možda zvuči staromodno, ali funkcioniše.

Nije dovoljno voleti posao. Potrebno je poznavati i onaj manje zanimljiv deo: marže, poreze, zakup, minimalne zarade, sezonske oscilacije. Uzmite za primer prodavnicu sa prehrambenim proizvodima. Mnogi misle da je to jednostavno, jer je hrana potrebna svima. Međutim, marže u prehrambenoj maloprodaji često su veoma niske, a konkurencija ume da bude nemilosrdna. Ako pogrešno izračunate cenu, ako uzmete pogrešan asortiman ili ako je lokal na mestu bez dovoljnog broja prolaznika, može se desiti da promet bude mali, a troškovi isti.

Preduzetnik ili DOO: ključna odluka

Pre nego što ispitate uslove za otvaranje maloprodaje ili bilo koje druge delatnosti, morate odlučiti u kom pravnom obliku ćete poslovati. Dve najčešće opcije su preduzetnička radnja i društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno DOO. Obe imaju prednosti i mane, a izbor zavisi od prirode posla, planiranog obima, broja ljudi koji će raditi i načina na koji želite da upravljate rizikom.

Kada otvorite radnju kao preduzetnik, vi odgovarate celokupnom svojom imovinom za obaveze radnje. To mnoge plaši, ali je istina da je pokretanje radnje jednostavnije, jeftinije i brže. Za manje poslove, posebno uslužnog tipa, to je najčešće najpametnije rešenje. Preduzetnik koji posluje po paušalu ne mora da vodi složeno poslovno knjigovodstvo, a mesečne obaveze prema državi su fiksne i poznate unapred. Sa druge strane, preduzetnik ne može lako da „sakrije“ imovinu od poverilaca, a u slučaju velikih dugova odgovara i stanom, kućom ili automobilom.

Društvo sa ograničenom odgovornošću pruža veću zaštitu lične imovine. Osnivač odgovara do visine svog uloga, pod uslovom da je poslovanje uredno. Ipak, DOO podrazumeva više administracije, obavezu vođenja poslovnih knjiga, potencijalno dvostruko oporezivanje dobiti i skupi su i formalniji postupci. Za male prodavnice, frilens agencije i zanatske radnje DOO često nije najbolji izbor na početku, osim ako se odmah ne planira veći obim poslovanja, više vlasnika ili ozbiljnije investicije.

Kako izgleda registracija

Kada ste odlučili čime ćete se baviti i u kom obliku, dolazi administrativni deo. Registracija se obavlja u Agenciji za privredne registre, a za preduzetnike je procedura vrlo jednostavna. Potrebno je popuniti prijavu, priložiti kopiju lične karte i dokaz o uplati takse. Nakon toga dobijate rešenje, a zatim se izrađuje pečat, otvara se račun u banci i podnose se prijave nadležnim institucijama. Ono što kod nas često zbuni početnike jeste što misle da je taksom za registraciju sve rešeno. Da, sama taksa nije velika, ali tek tu počinje prava priča.

Nakon registracije potrebno je otići u Poresku upravu i razrešiti status u pogledu poreza. Mnogi početnici biraju paušalno oporezivanje, jer je jednostavnije i predvidivije. Visina paušala zavisi od delatnosti, lokacije i drugih kriterijuma, a rešenje donosi poreski inspektor. Oni koji imaju veće prihode ili posluju sa firmama koje su u sistemu PDV-a moraju da razmisle i o ulasku u sistem PDV-a, što znači i dodatne administrativne obaveze.

Ne treba zaboraviti ni prijave na obavezno socijalno osiguranje. Ako ste već zaposleni negde sa punim radnim vremenom, otvaranje radnje može biti dopunska delatnost, ali je potrebno proveriti kako se to odražava na doprinose. Ako planirate da zaposlite radnike, morate ih prijaviti i za njih uplaćivati poreze i doprinose, bez obzira na to da li se radi o stalnom radnom odnosu ili povremenom angažovanju. Rad na crno može kratkoročno delovati isplativo, ali kazne i problemi sa inspekcijom umeju da budu ozbiljniji od bilo koje uštede.

Otvaranje maloprodaje: od ideje do radnje

Kada govorimo o otvaranju maloprodaje, prvo na šta ljudi pomisle jeste obična prodavnica u kojoj kupci mogu da kupe prehrambene proizvode, pića, hemiju ili kozmetiku. Najvažniji uslovi za otvaranje maloprodaje mogu se podeliti u nekoliko grupa: prostorni, sanitarni, tehnički i komercijalni. Prostorni uslovi odnose se na veličinu lokala, njegovu namenu, infrastrukturu i pristup. Sanitarni uslovi su posebno strogi kada se radi o hrani. Lokal mora imati odgovarajuće prostorije za prijem robe, skladištenje, pripremu i prodaju, zavisno od vrste proizvoda. Obavezni su higijenski čvor, umivaonik sa tekućom vodom, odgovarajuće površine koje se lako čiste, rashladni uređaji i zaštita od insekata i glodara.

Kada prodavnica prodaje isključivo proizvode jednog poznatog proizvođača, ceo model poslovanja izgleda drugačije. Ta vrsta maloprodaje ima prednost jer je asortiman jasno definisan, brend je prepoznatljiv, a logistika je često organizovana iz centralnog skladišta. Ipak, uslovi saradnje znaju da budu strogi. Nabavne cene, rok plaćanja, izgled rafa, minimalne količine, površina prodajnog prostora, čak i visina ulaganja u opremu mogu biti unapred zadati. To znači da, iako je reč o „tuđem“ brendu, vi snosite rizik poslovanja. Zato je važno da odete na razgovor sa komercijalnom službom i postavite konkretna pitanja pre nego što se obavežete.

Sa druge strane, klasična samostalna prodavnica pruža vam slobodu da sami birate dobavljače, asortiman i cene, ali zahteva mnogo više posla oko nabavke. Kada krenete da kupujete robu na veliko, dobavljači će od vas tražiti podatke o firmi, a za neke vrste proizvoda postoje i minimalne količine za narudžbinu. Ponekad je moguće dogovoriti odloženo plaćanje ili rabat, naročito ako redovno izmirujete obaveze. Pravilo je da dobavljači više veruju onima koji su već neko vreme na tržištu, pa na početku morate biti spremni na gotovinsko poslovanje i manju pregovaračku moć.

Roba na veliko i odloženo plaćanje

Jedno od čestih pitanja među onima koji planiraju maloprodaju jeste kako funkcioniše nabavka robe na veliko, odnosno da li je moguće uzeti robu bez odmah plaćanja. Odloženo plaćanje je standard u trgovini, ali se ne odobrava svima. Da biste ga dobili, potrebno je da imate registrovanu firmu, da kod dobavljača otvorite takozvanu robnu karticu ili ugovor i da redovno izmirujete fakture. Vremenom se može pregovarati o dužim rokovima plaćanja, popustima za količinu i marketinškim sredstvima.

Ukoliko tek počinjete, a želite da smanjite rizik, probajte da prvu robu kupite malim količinama i da je prodajete pre nego što krenete u veće narudžbine. To nije uvek moguće, jer su veleprodajni uslovi često vezani za minimalne količine, ali je svakako pametnije nego uzeti ogromnu količinu proizvoda koji se ne prodaju. Naročito kod prehrambenih proizvoda morate paziti na rokove trajanja, jer proizvodi koji stoje na rafu donose gubitak, a ne zaradu.

Postoje li posebni uslovi za pojedine delatnosti

Otvaranje obične prodavnice nije isto što i otvaranje apoteke, škole, ordinacije, menjačnice ili restorana. Za mnoge delatnosti potrebne su posebne dozvole i saglasnosti pre nego što se firma uopšte registruje. Na primer, zdravstvene ustanove zahtevaju saglasnost ministarstva nadležnog za zdravlje. Privatne škole i vrtići podležu posebnim prosvetnim propisima i moraju ispuniti uslove u pogledu prostora, nastavnog kadra i programa. Menjačnice moraju dobiti dozvolu Narodne banke Srbije. Ugostiteljski objekti i objekti za pripremu hrane moraju ispuniti stroge sanitarne i protivpožarne uslove.

Zato je pametno da pre bilo kakvih troškova proverite da li je delatnost kojom želite da se bavite slobodna ili regulisana. Popis delatnosti sa šiframa možete pronaći u zvaničnim klasifikacijama, ali sama šifra ne govori uvek sve. Ako niste sigurni, raspitajte se u privrednoj komori, kod advokata, knjigovođe ili u lokalnoj samoupravi. Nekoliko sati istraživanja može da vas sačuva od ogromnih problema.

Za pojedine delatnosti preporuka je da se prvo obavite razgovor sa inspektorom ili nadležnom komisijom. Ljudi se često žale da je procedura komplikovana i da im niko ne daje precizan odgovor, ali je istina i da mnogi ne postave pravo pitanje na pravom mestu. Kada znate tačno koju delatnost želite da prijavite, možete tražiti informacije od službenika koji rade baš u toj oblasti. Ako vas upute na pisani zahtev, podnesite ga. Na taj način dobijate i zvaničan odgovor i dokaz da ste pokušali da postupite u skladu sa propisima.

Sanitarna dozvola i inspekcijski nadzor

Jedna od najčešćih tema među preduzetnicima početnicima jeste sanitarna dozvola. Kada se pominje otvaranje prehrambene prodavnice, kafića, restorana, salona lepote ili bilo čega što ima dodira sa hranom, vodom i higijenom, od lokalnog zavoda za javno zdravlje, ministarstva ili sanitarne inspekcije traži se mišljenje. Čest je utisak da su zahtevi prestrogi i da je procedura spora, ali se uslovi obično svode na zdrave, logične stvari: dovoljno prostora, odgovarajuće instalacije, rastojanje između radnih površina, ventilacija, osvetljenje, mogućnost pranja i dezinfekcije.

Ukoliko renovirate lokal, krenite od konsultacija sa ljudima koji su prošli isti postupak. Možete saznati koje projekcije, potvrde i elaborate su potrebni. Nemojte verovati svakoj priči na internetu, jer se propisi menjaju, a primena je često različita od opštine do opštine. Ponekad je najbolje da lično odete u sanitarnu inspekciju i pitate šta je tačno potrebno za vašu vrstu objekta. Mnogi će vam reći da je sve teško, ali oni koji su uspeli znaju da je uz dobru pripremu postupak izvodljiv.

Lokal i lokacija: zašto su važniji od enterijera

Lokacija može da odredi sudbinu posla. Kada su u pitanju prodavnice, kafići, pekare ili saloni, važno je da lokal bude tamo gde se kreću vaši potencijalni kupci. To ne znači da uvek mora biti najskuplji prostor u centru grada. Ako vaša delatnost podrazumeva ciljanu kupovinu, kupci će doći i u manje prometan kraj, pod uslovom da im je lak pristup, parking i da za to saznaju. Sa druge strane, ako je u pitanju impulsivna kupovina, lokacija je gotovo sve.

Pre nego što potpišete ugovor o zakupu, provedite neko vreme u blizini lokala. Posmatrajte koliko ljudi prolazi, u koje doba dana, ko su ti ljudi i da li u okolini već postoji sličan objekat. Popričajte sa stanarima, radnjama i komšijama. Možda zvuči neobično, ali i jednostavno brojanje prolaznika može da vam da bolju sliku od bilo kakve marketinške agencije. Ako u blizini postoji škola, park, autobuska stanica ili velika firma, to može biti prednost, ali i izvor dodatne buke, zagušenja i nereda, na šta takođe morate računati.

Kada birate lokal, obratite pažnju i na instalacije. Struja, voda, kanalizacija, grejanje i ventilacija presudni su za mnoge delatnosti. Kozmetički salon ne može da radi bez odgovarajuće vode i struje, a pekara bez struje velike snage i ventilacije neće dobiti upotrebnu dozvolu. Zato je pre kupovine ili zakupa pametno pozvati majstora da proceni stanje objekta. Troškovi adaptacije znaju da budu veći od samog zakupa, a to mnogi početnici potcene.

Koliko novca je zaista potrebno

Pitanje koje se uvek provlači kroz sve priče o pokretanju biznisa jeste: koliko para treba? Odgovor uvek zavisi od vrste posla, opreme, lokacije i obima. Za jednu malu prodavnicu ili uslužnu radnju potrebno je više od pukog zakupa lokala. Morate da izračunate troškove adaptacije, polica, rashladnih uređaja, kase, računara, softvera, zaliha robe, reklame, dozvola, taksa, doprinosa i, naravno, sopstvene egzistencije dok posao ne počne da donosi prihod.

Iskusni preduzetnici često savetuju da je najmanje šest meseci, a poželjno i godinu dana, potrebno da se biznis „uhoda“. To znači da morate imati rezervu novca za troškove poslovanja i za život. Mnogi prave grešku jer računaju samo direktne troškove, a zaborave na poreze, doprinose, računovođu, gorivo, sitne alate i kvarove. Kada se saberu svi troškovi, ispostavi se da je za posao koji donosi 60.000 dinara mesečno potrebno mnogo više od početne investicije.

Najbolje je da napravite jednostavan biznis plan. Ne mora biti savršen, ni pisan po akademskim standardima, ali mora sadržati procenu prihoda i rashoda. Kada znate koliki vam je zakup, koliko košta roba i koliko radnika ćete platiti, možete izračunati koliko proizvoda ili usluga dnevno morate prodati da biste pokrili troškove. Ako ta matematika ne daje zadovoljavajući rezultat, bolje je da ideju menjate pre nego što izgubite novac.

Subvencije i bespovratna sredstva

Za one koji su prijavljeni kao nezaposleni, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi programe podrške samozapošljavanju. Obično je reč o subvenciji koja se odobrava nakon sprovedene obuke iz preduzetništva i dostavljenog biznis plana. Iznosi nisu veliki i često pokrivaju samo deo troškova, ali mogu poslužiti kao početni kapital za nabavku opreme ili prve robe. Pored toga, pojedine opštine i gradovi imaju svoje programe podrške maloj privredi, a postoje i kreditne linije Fonda za razvoj sa povoljnijim kamatama od komercijalnih banaka.

Međutim, subvencije nisu rešenje za lošu ideju. Često se dešava da ljudi po svaku cenu žele da „povuku“ pare sa biroa, pa prijave posao za koji nemaju ni znanje ni tržište. Država odobrava sredstva kako bi podstakla otvaranje novih radnih mesta, a ne da bi nekom pokrila dugove ili kupila automobil. Ukoliko dobijete subvenciju, morate ispuniti obavezu da ćete poslovati određeni period i da ćete ispoštovati plan. Ako posao propadne, sredstva se mogu tražiti nazad, što stvara dodatni pritisak.

Bankarski krediti za pokretanje biznisa su skuplji i rizičniji. Za mlade firme bez istorije poslovanja banke obično traže hipoteku ili jemstvo. Ako uzmete kredit od 10.000 ili 20.000 evra, morate biti spremni da ga vraćate i kada posao ne ide dobro. Zato se iskusni preduzetnici ne zadužuju za početak ako procene da je rizik prevelik, već pre pokušavaju da testiraju poslovanje na manji način, uz sopstvena sredstva ili uz podršku porodice.

Kako privući prve mušterije

Kada otvorite radnju ili počnete da pružate usluge, ne možete očekivati da će kupci sami doći. Čak i najbolji proizvod zahteva reklamu. Za male budžete najefikasnije su preporuke zadovoljnih kupaca, dobra vidljivost na društvenim mrežama, lepo uredjen izlog i prijatan odnos sa ljudima. Nemojte potceniti ni lokalne grupe, oglasne table i saradnju sa drugim preduzetnicima iz kraja. Kada vam prvi kupci daju pozitivnu ocenu, ona se brzo prenosi dalje.

Veoma je važno da od samog početka izgradite reputaciju. To znači da ispunjavate obećano, da poštujete radno vreme, da se prema svakom kupcu odnosite ljubazno i da rešavate reklamacije bez neprijatnosti. Jedna izgubljena mušterija zbog lošeg stava može značiti više od jedne izgubljene prodaje. Sa druge strane, mušterija koja je zadovoljna pričaće o vama bez vašeg traženja.

Cene su takođe deo komunikacije sa tržištem. Kada tek krenete, možete ponuditi promotivne cene ili posebne uslove za prve kupce, ali morate paziti da ne obezvredite svoj rad. Ako su vam cene niže od svih konkurenata, kupci će možda posumnjati u kvalitet ili će očekivati da tako bude zauvek. Bolje je da postavite realne cene i da dodatnu vrednost pružite kroz uslugu, stručnost, izbor ili ambijent.

Najčešće greške početnika

Jedna od najčešćih grešaka jeste otvaranje biznisa bez iskustva u delatnosti. Ljudi često misle da je dovoljno imati kapital i zaposliti nekoga ko ume da radi. Međutim, ako ne poznajete posao, kako ćete znati da li radnik radi dobro? Kako ćete kontrolisati nabavku, cene, gubitke i odnos prema mušterijama? Ulaganje u tuđe znanje nije loše, ali je opasno ako se potpuno oslonite na druge. Najbolji vlasnici malih biznisa obično su i sami prošli sve faze posla, od pranja podova do vođenja računa.

Druga česta greška je precenjivanje potražnje. Neko vidi da u jednom delu grada nema određenu vrstu prodavnice i odmah zaključi da će cela ta prodavnica uspeti. Ako ne postoji kupovna moć, ako je konkurencija u okolnim mestima jaka ili ako ljudi imaju naviku da kupuju na drugom mestu, dobra ideja neće uroditi plodom. Zato je važno da razgovarate sa potencijalnim kupcima i da proverite da li je vaša usluga zaista potrebna.

Treća greška je ulazak u posao bez ijedne zalihe novca. Čak i kada sve izgleda dobro, uvek se nešto desi: kvar uređaja, sezonski pad prometa, bolest radnika, kašnjenje isporuke. Ako nemate nijedan dinar rezerve, već prvi problem vas može odvesti u dugove. Zato iskusni savetnici preporučuju da se u privatni biznis ne ulazi bez sopstvenog kapitala i bez mogućnosti da se jedan period radi i bez zarade.

Tu je i problem nepoštovanja propisa. Neki preduzetnici rade „na crno“ ili zapošljavaju ljude bez ugovora, misleći da će proći neprimećeno. Inspekcijske kontrole, prijave konkurencije ili nezadovoljnih radnika mogu da pokrenu postupak koji će vas koštati više nego da ste sve prijavili. Takođe, rad na crno znači da nemate pravo na bolovanje, penzijski staž i zaštitu, a i vaši radnici ostaju uskraćeni za osnovna prava. To dugoročno uništava i poslovanje i ugled.

Kako da prepoznate da li ste spremni

Preduzetništvo nije za svakoga. Ono podrazumeva da ste spremni na odgovornost, neizvesnost i naporan rad. Kada ste zaposleni kod nekoga, na kraju meseca znate koliko ćete dobiti, a za mnoge stvari ne brinete. Kada otvorite svoj biznis, vi ste taj koji mora da smisli kako da zaradi, kako da plati račune i kako da isplanira naredni mesec. To može biti iscrpljujuće, posebno u prvim godinama, ali može biti i izuzetno ispunjavajuće ako radite ono što volite i ako vidite rezultate svog truda.

Dobar pokazatelj spremnosti jeste kada prestanete da sanjate o samom otvaranju, a počnete da razmišljate o svakodnevnim operacijama. Kako će izgledati jedan ob